Danas sam navinuo alarm za 6h u jutro, jer je plan bio, umjesto direktno za Ravennu (80-ak km) prije obići park delte rijeke Po, što je značilo još 60km više.

 

Nije mi žao jer je stvarno predivna priroda, mir i tišina. Nisam sreo ama baš nikoga.

Vozi se po cesticama, stazama i pontonskim mostovima.

 

Nakon tog mira, pravac Ravenna, što je bilo, u najmanju ruku rečeno, puno gore- magistralna cesta i šleper na šleperu, ali doslovno.

 

Kada sam vidio koja je to luka i industrija oko Ravenne, onda me ne čudi da je teretni promet toliki.

Stresno je voziti po takvim cestama, svaki šleper koji prođe kraj tebe te zanese od udara vjetra. Treba biti stvarno fokusiran i pribran.

 

Imam sreću što ne razmišljam o mogućim scenarijima.. imam razne fobije i raznih stvari se bojim, ali toga da će mi se nešto desiti na cesti, toga ne. Da se toga bojim vjerojatno ne bih ni išao na ovakve egzibicije.

 

Sama Ravenna je predivan grad, jako ukusno i lijepo sagrađen i uređen, sve je u ciglenim i smeđim i bež tonovima.

 

Nedavno je grad bio poplavljen, no tome sada nema niti traga.

Emilija Romagna je druga regija, od njih 9 ili 10 koliko planiram proći.

Sutra put San Marina!