Evo stigoh u Beograd, zadnja etapa istočne turnejice..

Danas prošao sve moguće i nemoguće, od kijameta, susnježice na Fruškoj gori, u jednom trenutku čak i sunce zasjalo, pa opet pljusak i nevreme pred Beogradom.

Ceste od kaldrme do novog asfalta, znači bilo je baš svega.
Pred ulaz u BG, oko Zemuna, jedno 10-15km grozna cesta, uska, grbava, blato, rupčage, šleper na šleperu.. ali nakon prošlogodišnjih iskustava sa Napolijem, Palermom, Rimom.. nema više nepoznanica. Zažmiriš i moliš boga (u mom slučaju Hare Krišnu) da vozač šlepera kojeg čuješ iza sebe da dolazi, ne tipka po mobitelu i da nije jučer do kasno u noć bio na degustaciji brlje.. i da mu rade brisači..

Bilo je i nešto pentranja na Frušku goru, tako da definitivno nije bilo dosadno.

U jednom selu, bogu iza nogu, sreo prvo jednog biciklista-putnika iz Francuske, nešto pričamo, kad evo još jednog, Nijemac iz kontra smjera. Zanimljivo, danima nigdje nikoga i na jednom se nas tri našli u nekom selu u Vojvodini😊. Kak to obično bude, izmjenili malo priče i iskustva, uslikali se i- svak svojim putem..

Nisam uspio zabilježiti današnju trasu na Relieve aplikaciji jer uglavnom nema, ili je jako loš, GPS signala. Uglavnom pala je stotka i sve je prošlo- super!

Sad malo odmorko pa vidim dalje, u Petak mi dođu cure a do tad sam mlađahan momak sam u velikom gradu!
Pozdrav!